Aurorazzz

Noćas se osecam užasno usamljeno , ni sama ne znam zašto. Krevet je neobično prazan bez tebe, a opet suvise mali za nas dvoje. Ni ne znam kako je to moguće!

Čini mi se da polako gubim razum već peti sat zureći u plafon, ma gotova sam. Svi u kući mirno spavaju sem mene naravno. Tisina čak pomalo i daje neki sablasan odjek dok promiče po sobi ometajući me da zaspim. Pitam se, kako li im uspeva? Mislim spavanje.

Evo nisam bila lenja, pa sam čak i pružila korak do prozora i spava grad. Znam da nisam jedina veceras budna,al ipak osećam se tako. Šta radite vi drugovi večeras, sta ometa vaše snove?

Sutra putujem za Crnu Goru na jedno venčanje. Ima nečeg predivnog u putu vozom , bez obzira što put traje dugo.  Iskreno, pomalo mi je i žao sto nisam Iz vremena parnih vozova, onaj šišteći zvuk pristanka u stanicu verovatno bi me doveo do najvišeg stepena entuzijama koji neko moze da ima. Bilo bi kul da me prati dragi, ja se smeštam , dolazim do prozora a on me obvijen oblakom pare drži za ruku u svilenoj rukavici i kune se da će čekati pismo koje ga obavestava o mom sigurnom dolasku na odredište.

Eto! I onda se ja pitam kako to da ne spavam! Ovo sanjarenje jednom će me zaista odvesti predaleko.

Mislim da ću se sad ipak malo penzionisati, treba biti odmoran sutra za put. Svakako bolje se snalazim u snovima no realnosti, a bar za sad tome se valja posvetiti. 

Laku noć. 

Eto , verila sam se pre neki dan...
Nemam pojma ,mislila sam da ce ceo taj cin da mi donese neku euforiju, kao sigurnost,nesto, svasta, bilo sta.

Zapravo to cemu neke devojke teze, a ja sad imam, nije neko filmsko iskustvo neponovljivih razmera glamurozno i Bog zna kako life changing.

Od tog dana nije se nista posebno promenilo, zivot tece dalje. Samo me sad s vremena na vreme uhvati talas panike,opste uzbune celog mog organizma. Mozda se i pitas sto,jel ja njega uopste volim i tako ... Istina je da me je strah. Ne zato sto necu ziveti u kuci , kod mame kao do sad, niti je jer cu uskoro imati novo prezime na licnoj karti... Nista slicno! Samo me brine ova budjava Srbija. Ova prokleta zemlja veza i vezica  nastalih krvlju ili preko kreveta, ono Poznajem nekog ko poznaje nekog...Brine me sto nemam posao iako sam zavrsila fakultet fair and scqair ( i ko zna kad ce "naici" ) . Sve i da poznajem nekog , prvo me ceka drzavni ispit koji kosta skoro 10 hljada, a ja te pare nemam, nema ih ni mama... Brinem se...

Zelim da provedem zivot sa Nemanjom ali , kako zapoceti tu igru trica i kucina kad nemam ni polaznu tacku. Cak ni naznaku iste. 
Kazu neki kako ce sve to samo doci , kako ce vreme ispraviti krive Drine i jednog dana nasmejacu se svojim dilemama kad naidju pravi zivotni problemi. Ne mogu a da se ne zapitam kako se to sve resi tim mirakuloznim putem a ja nisam bila obavestena o upotrebi tog metoda.
Gde bih sad bila ovako istrosena anksioznoscu da sam znala za to...

Mozda samo treba da se opustim , obucem se lepo i nasmejana izadjem napolje.. Sutra ce umreti neki bogati stric kog nisam ni znala da imam i moji finansijski , emocionalni i svi drug problemi ce se resiti. Jer taj ujak, stric , sta li mi vec dodje taj Covek - magija mi je ostavio ne samo milione nego i svescicu ispisanu urednim ,sitnim rukopisom  sa svim zivotnim iskustvom svog zivota kojim me salje dalje u svet.

Nadam se da me razumes...
Bojim se da ja sama bas i ne uspevam u tome... 

Javiš li se nekad Nemanji , majke ti? 
Stari ste prijatelji a tebe ima svuda sem u njegovom životu.
Bogte!!! Od četvrtog osnovne se znate, pa to je sto godina. 
Dobro, istina, odselio se ,ali zar ćeš da se vodis onom starom "Daleko od očiju daleko - od srca"?
Ti kad god si bio u problemu slušao te je, branio onda kad smo te svi ( pa čak i ja) ogovarali. Sad si sa drugarima. Lepo li je kad zauzmeš tuđe mesto?!

Što ga brate bar ne pozva da kažeš da si se zaposlio za stalno? On bi se radovao za tebe. Od drugih sam svašta očekivala. Od tebe nisam, jer sam verovala da poseduješ onaj danas redak pojam - integritet.

Prođi sada pored njegove zgrade uzdignute glave ako smeš. Evo ja te izazivam! Prođi, a ne podigni pogled prema njegovom prozoru ako možeš. I sutra kad bude prao kola, maltene ispred tvoje kuće, budi đubre pa mu se nemoj javiti , nemoj da glumiš čoveka posle sveg ovog vremena!

Samo seti se tada slike Avale , pecanja , sedenja na terasi dok vam Deki prži ćevape, muvanja Isidore , zajedničkih noći provedenih u priči... Ama svega!
Ali ipak samo prođi i nemoj glumiti, bar toliko zaslužuje.
Budi još jednom prijatelj pre nego zauvek ostaneš stranac. 

Obožavam da čitam knjige. Da se izgubim u priči kad zagrizem radnju kao sočno parče pice pa mi kečap kaplje sa brade Jednostavno volim to.

Trenutno se opijam romanom “Potraga za srecom” koja govori ,po mom mišljenu proisteklom iz ovih procitanih 300 strana , više o svim onim buđavim stvarima koje se dese nego o sreći... Znaš svim onim glupostima koje čine ono što volimo da nazivamo terminom “Život”? ipak, fantastična knjiga! Ne mogu da se odvojim od nje. Veruj mi to kažem sasvim iskreno, ni malo pokušavajući da podignem publicitet iste.

Naime...

Iako su proveli samo noć zajedno znali su da su jedno za drugo, u međuvremenu rat i mnogo drugog kamenja stao je između njih i sad kad on ima i ženu i dete , a ona sterilitet i propali brak iza sebe ponovo se srecu i strast se opet rasplamsava.

Zapravo nikad u realnom životu ne bih podržala taj scenario jer sam tako nekako vaspitana , da ne otimam tuđe i ne tražim ono na šta nemam prava ali sada ova priča me ubi.

S' druge strane...

Ja samo samo prosečna devojka. Tek sam završila fakultet i honorarno radim u kafiću ne bih li skupila pare za odlazak na more sa dečkom. Znaš, mi imamo jednu lepu vezu, mirno more bez previše talasa. Ima dana kada bih ga uramila , pokazivala ga svima sa ponosom jer je osoba kakva je. Ima dana kada bih ga zadavila! Najčešće je baš tako kao što gore napomenuh – mirno more.

Razumna osoba rekla bi da sam krajnje iracionalna sto se ponekad osećam nezadovoljno ovim što imam. Sve one priče gde muževi varaju žene ( i obrnuto) i gde zbog kojekakvih malverzacija propadaju veze su mi sasvim poznate i šta onda fali mirnom moru?

A ja ipak žudim za nekim talasom da nas pokrene i bude kao onomad kad smo se upoznali. Tada svaki dan je bio avantura,oduševljavalo ga je što znam da kuvam samo italijanska jela , govorio kako samo čeka posao i da će da me ženi, da me odvede od svih problema... Sve ono što potkrepljuje frazu “Osvajaću te svaki dan iznova i iznova i iznova... itd”. Sad naravno više nije tako. Jedan dan smenjuje drugi bez nekog posebnog efekta, osećaja koji ih razlikuje jedan od drugog. Što i nije tako loše zbog onih par lepih dana koji , čini mi se nadomeste sve. Samo što ne nadomeste. Uveče se opet osetim kao otvorena gazirana voda , gde dejstvo svega lepog polako slabi dok ponovo ne postanem opet samo bljutava verzija srećnog Ja.

Jesam li zaboravila da izvučem glavu iz knjige pa mi moje dobro nije savršeno dobro ili sam se obrela na mestu gde moje dobro zaista više nije dovoljno dobro? To je drage moje dame i gospodo danas pitanje dobre veze.